„Skype“ pretresi u Srbiji | Kritički osvrt kroz prizmu zaštite ljudskih prava

Dana 15.03.2020. godine, u Srbiji je proglašeno vanredno stanje zbog pandemije bolesti izazvane virusom SARS-CoV-2. Nedugo nakon proglašenja vanrednog stanja, Ministarstvo pravde donelo je preporuke i konkretna uputstva pravosudnim organima kako da organizuju rad za vreme vanrednog stanja, a Visoki savet sudstva Zaključak u vezi sa tim. Na taj način odlučeno je da će sudovi u Srbiji postupati samo u onim slučajevima koji ne trpe odlaganje uključujući i krivična dela izvršena u vreme i u vezi sa vanrednim stanjem. U početku, sudski postupci su organizovani u sudnicama uz poštovanje zdravstvenih preporuka i korišćenja odgovarajuće zaštitne opreme, da bi nakon toga, u pojedinim krivičnim predmetima, glavni pretresi bili održavani putem video-linka, korišćenjem programa „Skype“.

Ova popularno nazvana „Skype suđenja“ u Srbiji postala su meta brojnih kritika i različitih stavova. Međutim, čini se da je opravdana zabrinutost stručne javnosti ipak usmerena ka incidentalnim pitanjima u vezi sa ovom problematikom, dok se suštinske zamerke ostavljaju po strani. Stoga, u ovom tekstu analiziraću legitimnost takvog modaliteta održavanja glavnog pretresa, načina na koji je on uveden u Srbiji, te da li se njim krše ljudska prava i načela procesnog krivičnog prava. Naravno, stav iznet u ovom tekstu se isključivo odnosi na teorijske i praktične implikacije održavanja glavnog pretresa putem video-linka, te nikako ne pruža odgovor na pitanje da li su u konkretnim postupcima koji su vođeni u spornom periodu ljudska prava zaista i bila povređena.

| Šta je sporno kod održavanja glavnog pretresa putem video-linka u Srbiji?

U kritikama koje su upućene održavanju glavnog pretresa u krivičnim predmetima putem video-linka u Republici Srbiji, ističe se da takvo sprovođenje postupka nema svoje utemeljenje u zakonskim propisima (pre nego što je doneta Uredba o načinu učešća optuženog na glavnom pretresu u krivičnom postupku koji se održava za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine), da se time krši načelo neposrednosti i načelo javnosti, te da se takvom vrstom postupka krši pravo na pravično suđenje, od koga se prema našem Ustavu ne može odstupiti čak ni u vreme vanrednog stanja.

| Legitimnost održavanja glavnog pretresa putem video-linka

Kao što je navedeno, tokom vanrednog stanja proglašenog 15.04.2020. godine, glavni pretresi u Srbiji održavani su putem video-linka. Iako je ova pojava nova za Srbiju, u pojedinim zemljama poput Singapura, Australije, Kanade, Ujedinjenog Kraljevstva, Indije i SAD takav način održavanja glavnog pretresa i ročišta u drugim sudskim postupcima koristi se i u redovnim okolnostima. Takođe, primetan je broj zemalja koje su, kao i Srbija, mogućnost održavanja glavnog pretresa putem video-linka uveli upravo zbog prisutne pandemije, želeći na taj način da zaštite svoje građane, a da ih istovremeno ne liše prava na pristup sudu.

Budući da se glavni pretresi koji se održavaju putem video-linka u izvesnoj meri razlikuju od onih gde su svi učesnici neposredno fizički prisutni u sudnici, razumno je postaviti pitanje legitimnosti postojanja takve vrste suđenja. Odnosno, potrebno je razmotriti da li se samim uvođenjem ovakvog modaliteta, posebno u krivičnim predmetima, krši pravo na pravično suđenje garantovano čl. 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: Evropska konvencija).

U slučaju Vladimir Vasilyev protiv Rusije, Evropski sud je naveo da pravo na usmeno saslušanje pred sudom ne zahteva automatski fizičko prisustvo, već je prisustvo moguće ostvariti i putem video-linka. Takođe, po mišljenju Evropskog suda, izraženog u slučajevima Marcello Viola protiv Italije i Sakhnovskiy protiv Rusije, održavanje ročišta putem video-linka, samo po sebi, nije nespojivo sa pravom na poštenu i javnu raspravu. Sa druge strane, Evropski sud ističe da u svakom pojedinačnom slučaju održavanje glavnog pretresa putem video linka mora služiti legitimnom cilju, a izvođenje dokaza u takvom postupku mora biti kompatibilno sa pravom na pravično suđenje iz čl. 6 Evropske konvencije (Marcello Viola protiv Italije).

Dakle, na osnovu stavova koje je Evropski sud zauzeo, može se zaključiti da održavanje glavnog pretresa putem video-linka samo po sebi nije sporno i da se time ne krši pravo na pravično suđenje, niti bilo koje drugo ljudsko pravo. Međutim, to ne znači da u praksi, u zavisnosti od načina na koji se glavni pretres putem video-linka vrši, neće doći do kršenja nekog ljudskog prava. Stoga, važno je ispitati da li glavni pretres putem video-linka ima svoje utemeljenje u pravnom propisu i da li se prilikom sprovođenja takve vrste suđenja poštuju ljudska prava.

| Pravni osnov za vođenje glavnog pretresa putem video-linka u Srbiji

Nesporno je da Uredba Vlade doneta 1. aprila 2020. godine, predstavlja pravni osnov za vođenje glavnog pretresa putem video-linka. Međutim, budući da su se u Srbiji pretresi putem video-linka vodili, a neki postupci i okončali pre donošenja ove Uredbe, potrebno je razmotriti da li je pre donošenja Uredbe postojao propis na osnovu koga bi se glavni pretres u Srbiji mogao voditi putem video-linka. Prilikom davanja odgovora na ovo pitanje potrebno je sagledati sve relevantne zakonske propise, koji su bili na snazi pre donošenja Uredbe.

  • Čl. 32 Ustava republike Srbije garantuje pravo svakome na nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud koji treba da javno raspravi i odluči o svim pitanjima koja se stavljaju pred takav sud.
  • Čl. 13 Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP) navodi se da se okrivljenom koji je dostupan sudu može suditi samo u njegovom prisustvu, osim kada je suđenje u odsustvu dozvoljeno.
  • Čl. 188 ZKP propisuje da se prisustvo okrivljenog obezbeđuje njegovim pozivanjem, dovođenjem, zabranom prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta, zabranom napuštanja boravišta, jemstvom, zabranom napuštanja stana i pritvorom.
  • Čl. 192 ZKP propisuje da se okrivljeni se poziva dostavljanjem zatvorenog pismenog poziva koji između ostalog sadrži mesto gde treba da dođe, te dan i čas kad treba da dođe.
  • U čl. 449 ZKP ističe se da će optuženi, koji je lišen slobode, pred drugostepenim sudom moći učestvovati u postupku putem tehničkih sredstava za prenos zvuka i slike, ukoliko je obezbeđenje njegovog prisustva otežano zbog bezbednosnih ili drugih razloga.

Na osnovu pomenutih članova Ustava i ZKP, može se zaključiti da je prisustvo okrivljenog koji je dostupan sudu neophodno za vođenje krivičnog postupka. Međutim, u ZKP nije na jasan i nedvosmislen način određeno šta se smatra pod terminom „prisustvo okrivljenog“, odnosno da li se pod prisustvom okrivljenog smatra isključivo fizičko prisustvo u sudnici, ili je moguće i prisustvo putem video-linka. Ukoliko se pođe od toga da je svrha prisustva okrivljenog u postupku praćenje postupka, postavljanje pitanja i davanje odgovora na pitanja, te mogućnost sudija da prate njegovo ponašanje, odnosno držanje tokom trajanja postupka, moglo bi se zaključiti da se ova svrha može ostvariti kako fizičkim prisustvom okrivljenog u sudnici, tako i putem video-linka.

Ipak, na osnovu čl. 449 ZKP, deluje da su tvorci ZKP, pod terminom „prisustvo okrivljenog“ smatrali samo neposredno fizičko prisustvo, jer su okrivljenom učestvovanje u (drugostepenom) postupku putem video-linka može omogućiti samo u situaciji kada je njegovo prisustvo otežano zbog bezbednosnih i drugih razloga. Iako bi se pandemija bolesti mogla smatrati otežanim razlogom za neposredno fizičko prisustvo,  važno je naglasiti da se u ZKP ne nalazi odredba koja bi izričito predvidela učestvovanje okrivljenog u prvostepenom postupku putem video-linka. Stoga, ukoliko bi se prihvatio stav da se u ZKP termin „prisustvo okrivljenog“ odnosi isključivo na neposredno fizičko prisustvo, tada svi postupci vođeni putem video-linka pre donošenja Uredbe, ne bi imali svoje utemeljenje u zakonu ili nekom drugom propisu.

| Način na koji je Uredbom Vlade regulisano vođenje glavnog pretresa putem video-linka

Uredba Vlade od 1. aprila 2020. godine sadrži svega dva člana. U prvom članu propisano je da se za vreme vanrednog stanja koje je proglašeno 15. marta 2020. godine, u prvostepenom postupku, okrivljenom koji se nalazi u pritvoru može omogućiti učešće u postupku putem video-linka ukoliko bi prema mišljenju postupajućeg sudije ili veća obezbeđenje njegovog prisustva bilo otežano zbog opasnosti od širenja zarazne bolesti. U drugom članu samo se navodi da Uredba stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom glasniku.

Na osnovu teksta Uredbe, deluje da su njeni pisci takođe smatrali da se pod terminom „prisustvo okrivljenog“, u krivičnom postupku može smatrati samo neposredno fizičko prisustvo, pa je zato Uredbom omogućeno vođenje glavnog pretresa putem video-linka.

Pored toga, budući da je Uredba doneta na osnovu čl. 200 st. 6 Ustava, koji propisuje mogućnost donošenja mera kojim se odstupa od ljudskih prava, evidentno je da se prema mišljenju pisaca Uredbe održavanjem glavnog pretresa putem video-linka odstupa od ljudskih prava, ali je pitanje od kojih? Po logici stvari, moglo bi se odstupiti jedino od prava na pravično suđenje, odnosno nekog ljudskog prava u okviru prava na pravično suđenje. Međutim, Ustavom je u čl. 202 st. 4 propisano da se ni u vanrednom stanju ne može odstupiti od prava iz čl. 32 Ustava, koje je označeno kao pravo na pravično suđenje. Ipak, treba imati na umu da je pravo na pravično suđenje propisano čl. 32 Ustava znatno uže od prava na pravično suđenje propisano čl. 6 Evropske konvencije. Stoga, odstupanja od prava na pravično suđenje, shvaćenog kao u čl. 6 Evropske konvencije, jesu moguća, te deluje da su pisci Uredbe smatrali da se Uredbom zapravo odstupa od prava okrivljenog da mu se sudi u prisustvu (neposrednom fizičkom prisustvu) koje je garantovano čl. 33 Ustava i čl. 6 Evropske konvencije.

| Praktična primena i nedostaci Uredbe

Nesporno je da se svaki pravni akt primenjuje danom njegovog stupanja na snagu. Međutim, Uredbom koja je doneta 1. aprila 2020. godine omogućeno je vođenje glavnog pretresa putem video-linka, u prvostepenim krivičnim postupcima, tokom trajanja vanrednog stanja koje je proglašeno 15. marta 2020. godine, tj. pre nego što je Uredba doneta. Stoga, može se postaviti pitanje retroaktivnog dejstva Uredbe. Generalno, retroaktivno dejstvo pravnih akata veoma je opasno zbog čega veliki broj zemalja, kao i Srbija, predviđa zabranu retroaktivnih propisa. U čl. 197 Ustava propisano je da pored zakona, ni drugi opšti akti (gde spada i Uredba Vlade) ne mogu imati povratno, odnosno retroaktivno dejstvo. Dakle, Uredba svoje dejstvo može da proizvodi tek od trenutka stupanja na snagu, a nikako ranije. Takav zaključak potkrepljen je i praksom Evropskog suda, gde se u slučaju Scoppola protiv Italije navodi da u pogledu primene proceduralnog prava, domaći sudovi treba da primene pravilo tempus regit actum, tj. pravilo da se treba primeniti onaj propis koji je trenutno na snazi.

Takođe, Uredbom je ostavljeno diskreciono ovlašćenje sudu da u svakom konkretnom slučaju proceni da li bi fizičko prisustvo okrivljenog bilo otežano zbog opasnosti od širenja zarazne bolesti. Ukoliko bi sud utvrdio da bi takva opasnost postojala, onda bi se glavni pretres mogao odvijati putem video-linka. Ovakvo diskreciono ovlašćenje veoma je široko postavljeno, jer Uredbom nisu dati nikakvi parametri kojima bi se sud trebao rukovoditi prilikom procene da li postoji opasnost od širenja zarazne bolesti. Pored toga, Uredba ne predviđa ni obavezu suda da obrazloži na osnovu čega je došao do zaključka da u nekom konkretnom slučaju postoji ili ne postoji opasnost od širenja zarazne bolesti. Upravo zato, postojanje tako široko postavljene diskrecione ocene je nejasno, štetno i nepotrebno. Takođe, nejasno je i u kom momentu sud odlučuje da se glavni pretres održi putem video-linka, budući da se poziv za glavni pretres u kome se označava vreme i mesto održanja glavnog pretresa okrivljenom mora dostaviti najmanje 8 dana pre početka glavnog pretresa. Po mom mišljenju bilo bi bolje da se svim licima koja se nalaze u pritvoru, omogući održavanje glavnog pretresa putem video-linka zbog opasnosti prenošenja zarazne bolesti. Na taj način bio bi ispunjen i uslov koji je u svojoj praksi utvrdio Evropski sud, a to je da održavanje ročišta putem video-linka mora služiti legitimnom cilju (Marcello Viola protiv Italije).

Važno je napomenuti da Uredbom nije regulisan ni način vođenja glavnog pretresa putem video-linka, pa bi usled ovog nedostatka moglo doći do kršenja pojedinih ljudskih prava. Na primer, Uredbom se ne predviđa šta će se desiti u situaciji kada okrivljeni odbija da se uključi putem video-linka. Takva situacija trebala bi se tretirati isto kao da se okrivljeni nije pojavio na glavnom pretresu. Prema ZKP, u tom slučaju, okrivljeni bi se mogao prinudno dovesti u sud, ali takvo postupanje bilo bi suprotno razlogu zbog koga je sud inicijalno odlučio da se glavni pretres održi putem video linka. Sa druge strane, primenom analogije, možda bi sud u takvoj situaciji mogao da odluči da okrivljeni bude prinudno postavljen ispred uređaja za prenos slike i zvuka u svojoj pritvorskoj jedinici, što bi sa sobom nosilo čitav niz problema. U svakom slučaju, evidentno je da mnoga pitanja koja su od izuzetnog tehničkog značaja za sprovođenje ovakvih glavnih pretresa nisu normirana, te su isključivo prepuštena kreativnosti postupajućih sudija.

Ono što se na osnovu pisanja medija u Srbiji moglo primetiti u vezi sa održavanjem glavnih pretresa putem video-linka jeste da se prvostepeni krivični postupci završavaju u roku od otprilike desetak dana. Zbog tako kratkog vremenskog perioda opravdano bi se moglo postaviti pitanje da li je u tim postupcima okrivljenom povređeno pravo na pravično suđenje, odnosno da li je odbrani dato dovoljno vremena da se pripremi za postupak. Ukoliko se povreda prava na pravično suđenje bude isticala u žalbi, odgovor na ovo pitanje daće drugostepeni sud.

| Da li se u ovakvim postupcima krše neka od osnovnih načela krivičnog prava?

Kao što je već navedeno, održavanje glavnog pretresa putem video-linka samo po sebi nije sporno, stoga uopšteno govoreći time se ne može kršiti ni jedno načelo krivičnog prava.

Konkretno, načelo neposrednosti se ne krši, jer je suština ovog načela da se svi dokazi u krivičnom postupku moraju izvesti neposredno pred sudom. Budući da se uređajima za prenos slike i zvuka, verodostojno, u realnom vremenu, prenose slika i zvuk, sudijama je omogućeno da u realnom vremenu vide i čuju okrivljenog, te posmatraju njegovo držanje tokom postupka i gestikulaciju. Upravo zato, proizlazi da sud jednako neposredno može utvrđivati činjenice i okolnosti u postupku kako u situaciji kada je okrivljeni fizički prisutan u sudnici, tako i putem video-linka.

Isto tako, neće doći ni do kršenja načela javnosti, jer kao što je i Evropski sud rekao održavanje ročišta putem video-linka samo po sebi nije nespojivo sa pravom na poštenu i javnu raspravu. (Marcello Viola protiv Italije i Sakhnovskiy protiv Rusije).

Međutim, to ne znači da u nekom konkretnom slučaju neće doći do kršenja određenog procesnog načela, a samim tim i pojedinog ljudskog prava. Primera radi, u Uredbi Vlade nije regulisana situacija na koji način će javnost moći da prisustvuje takvim pretresima. Iako, to samo po sebi ne predstavlja kršenje načela javnosti i prava na javnu raspravu, na sudu je ostalo da odredi mehanizam pomoću kojeg će se javnosti omogućiti uvid u postupak. Upravo zato, od postupanja suda će zavisiti da li će doći do kršenja prava na javnu raspravu ili ne. Bilo bi mnogo bolje da je takav mehanizam utvrđen Uredbom Vlade, tako što bi npr. snimak glavnog pretresa bio emitovan u realnom vremenu i postavljan na „web“ stranici suda, ili tako što bi postupajući sudija zainteresovanim licima omogućio „uključenje“ u glavni pretres (te bi u tom smislu možda bila adekvatnija „Zoom“ umesto „Skype“ suđenja).

| Zaključna razmatranja

Na osnovu prakse Evropskog suda proizlazi da vođenje glavnog pretresa putem video-linka, samo po sebi nije zabranjeno, niti se takvom vrstom suđenja krše ljudska prava i načela krivičnog postupka. S druge strane, to ne znači da se ovakvim načinom vođenja postupka ne mogu kršiti ljudska prava, ali da li će neko konkretno ljudsko pravo biti povređeno ili ne, zavisi od brojih okolnosti koje se mogu ticati manjkavosti pravne regulative, ali i postupanja suda.

Iako se može diskutovati o tome da li je održavanje glavnog pretresa u prvostepenom krivičnom postupku na osnovu ZKP dozvoljeno putem video-linka, Uredbom Vlade od 1. aprila 2020. godine, takva suđenja su definitivno dobila svoje pravno utemeljenje koje zahteva Ustav i praksa Evropskog suda. Na taj način, u Srbiji je naizgled omogućeno nesmetano funkcionisanje pravosudnog sistema, bar u pogledu „hitnih“ krivičnih predmeta. Imajući u vidu koristi koje donose pretresi putem video-linka, posebno u momentima kada je u državi uvedeno vanredno stanje zbog pandemije lako prenosivog virusa, može se postaviti pitanje zašto i u drugim postupcima takva vrsta suđenja nije predviđena. Međutim, samo predviđanje takve mogućnosti bez konkretizacije i precizno i pažljivo regulisanih procesnih pravila za njeno sprovođenje, može da bude veći problem nego korist za jedan pravosudni sistem.

Sve u svemu, ono sto raduje jeste činjenica da se pravo na pravično suđenje vraća u fokus stručne javnosti, jer pandemija će uskoro proći, a gorući problem našeg pravosuđa sa ogromnim brojem predstavki Evropskom sudu zbog kršenja upravo ovog fundamentalnog ljudskog prava će ostati, bar još neko vreme.

Dimitrije-ikonica

Dimitrije Đukić

Dimitrije je partner u advokatskoj kancelariji Đukić Novaković. Uže oblasti njegovog interesovanja su arbitražno rešavanje sporova, domaća i međunarodna zaštita ljudskih prava i kompanijsko pravo.

Ostavite odgovor

Pročitaj i druge aktuelne tekstove: